“Sve psihičkog
porekla ima dvostruko lice. Jedno gleda ka napred a drugo ka nazad.
Stvarnost je
ambivalentna i puna simboličnosti.
/Psihologija i
alhemija/
SENKA
Taj stranac, lukavo skriven od naše
svesti, poznat je u psihologiji pod pojmom Senka. Iako čudesno prikrivena za
našu svesnost nepredvidljiva i svojeglava ona je takođe ,,mi”. Iako nije
deo naše svesne slike o sebi, ali ona je ipak uvek tu, to je ona neosvetljena tamna strana naše duše . . . Mi se trudimo se da svetu prikažemo svoje
lepše lice, i time nenamerno, ali neizbežno, odbacujemo osobine koje se u tu
sliku ne uklapaju. Guramo ih u mračnu pećinu nesvesnog osećanja zbog kojih nam
je nelagodno: mržnju, bes, ljubomoru, pohlepu, nadmetanje, požudu, sram - kao i
ponašanja koja se u našoj kulturi smatraju pogrešnim - zloupotrebu
psihoaktivnih supstanci, lenjost, agresivnost, zavisnost - stvarajući time ono
što možemo nazvati sadržajem Senke. Tako
mnoge naše potisnute osobine postepeno dobijaju svoj tajni, sopstveni život,
oblikujući nevidljivog blizanca koji živi tu u nama neposredno iza našeg svesnog,
javnog života, ili pored njega, ali koji je za nas stranac. Postavši vremenom
samostalna a van kontrolisane slike o
sebi, ona se često pojavljuje nenadano, hirovito,
niotkuda, i to u čitavoj lepezi
neželjenih ponašanja, od grubih šala do užasnih zlostavljanja.
Susret sa Senkom u sebi uznemiruje nas zato
što ona pravi neželjene rupe na maskama koje nosimo. Navodi nas da delujemo
iracionalno, da se osećamo osramoćeno, zbunjeno, neprihvaćeno, žalosno, te da brže-bolje poreknemo odgovornost za ono
što smo rekli ili učinili.
Do poricanja dolazi jer Senka ne želi da izađe u javnost sa svog
skrivenog mesta u kojem je ušančena. Njena priroda je da se skriva, da
ostane izvan svesnosti. Da nastupa indirektno, krijući se u mrzovoljnom
raspoloženju ili sarkastičnoj primedbi. Ili da
se lukavo iskrada, maskirana u zavisničko ponašanje. Zato moramo naučiti kako
da je nazremo čim se javi i da je izmamimo u svesnost. To je spor proces, ali uz
stalni svesni odnosa sa njom, umanjujemo njenu nezgodnu moć da nas sabotira delujući
iz nesvesnog. Rad sa njom od nas zahteva
inteligenciju, on je ličan i introspektivan
– npr. posmatranje neprijatnih misli, skrivenih fantazija, tabua, marginalnih
osećanjia. Rad sa Senkom nas vodi u pravcu suprotnom od kolektivnog naloga: da
se misli pozitivno, da se bude produktivan, da se usredsredimo na ono izvan
sebe i štitimo sliku o sebi.
Karl Gustav Jung je uveo pojam Senka. Moralni
raskorak između naše skrivene-tajne prirode tj. Senke i naše javne persone jedan
od naših najvećih problema . Um može
biti vrlo opasan ako se nekontrolisano pusti, kao tigar iz kaveza. Čoveku je
potrebno preusmeravanje pažnje i temeljna promena nekih stavova. Jungova je
ideja, da je potrebno suočavanje sa najboljim i najgorim crtama u našoj sopstvenoj
prirodi, što bi značilo živeti autentičan, istinski život. Po
nemu ,,romansa” sa Senkom značila bi: umeti iz događaja svakodnevnog života iščitavati kodirane poruke. Tako dešifrovane,
one bi nam pomogle da bolje shvatimo suštinu naše svesti, i oplemenimo svoju dušu.
/La Vida Decode /
Ne bi bio toliko veliki problem odvojiti
one ljude koji čine zla dela, da se radi samo o izvesnom manjem broju takvih
ljudi, od ,,nas dobrih ,” to bi već bilo urađeno, ali linija koja deli dobro i
zlo seče kroz srce svakog ljudskog bića. A ko je voljan da uništi parče
sopstvenog srca?" Važno je da je tu istinu prihvatimo, kaže ruski pisac
Solženjicin .
Za razliku od Frojda, koji je na
nesvesno gledao kao na kazan
izopačenih impulsa, Jung je otkrio da u njemu leže mnogi naši izgubljeni kreativni impulsi, kao i mitološke
predstave koje je nazvao arhetipovima. Isceljenje se ne sastoji samo u
nalaženju nekog pojedinačnog uzroka u prošlosti: npr. zlostavljanja bilo
emocionalnog ili fizičkog u detinjstvu -- koji vodi ka jedinoj posledici u
sadašnjosti. Isceljenje ne znači nekritički kriviti tamo nekoga a slepo štititi
žrtve, jer tako osujećujućemo potrebu za radom
na sebi i spoznaju da svaka osoba
sadrži i tamu i svetlost, te da je potrebno da preuzme odgovornost za sopstveni
život.
Naš susret sa Senkom je čest i
svakodnevan, danju i noću, najčešće neprimetan. Kad se osetimo poniženo zbog nekog neprihvatljivog
aspekta sebe samih: zavisnika, kritičara, lopova, tvrdice , susrećemo se s našim unutrašnjim saboterom. Kada npr. uđemo
na neku zabavu i osetimo trenutnu nenaklonost prema nepoznatoj osobi
("tako je glup", "baš je debela", "što je
uobražen", "koketira"), tada se susrećemo s osobinama Senke koje smo projektovali, protivnicima kojih nismo
svesni. Senka se krije u našem tajnom sramu. Kojih intimnih misli i osećanja se
najviše stidite? Koje karakterne osobine biste želeli da se oslobodite? Kojim
povodom se osećate neprihvaćeno, nisko, i po čemu se razlikujete od drugih, a
da vas je zbog toga sramota?
Senka se prerušava u naše projekcije kada žestoko
reagujemo na osobine drugih, osobine koje propuštamo da vidimo u sebi.
"Muka mi je od nje", "od toga se osećam neugodno", pri čemu
je naša reakcija preterana, tada možda posmatramo neki aspekt sopstvene Senke;
i to indirektno, gde je bezbolnije. U pokušaju da je proteramo iz sebe,
pripisujemo je drugoj osobi. Koga najviše mrzite i osuđujete? Koja vas grupa
ljudi najviše zgražava ili plaši? Šta je to što ne podnosite kod prijatelja ili
porodice?
Senka vreba u našim zavisnostima.
Kompulzivnim ponašanjem cilj nam je da umrtvimo senovita osećanja i ispunimo
nevidljivu prazninu. Alkohol, droga, seks, rad ili hrana, kamufliraju dublje
potrebe tako što postajemo gluvi za ono za čim najviše žudimo. Za čim najviše
žudite? Koje želje pokušavate da kontrolišete ili ograničite?
"Susret sa Senkom može biti i
dramatičan, pa čak i promeniti život. Npr. kad se susretne s arhetipskim
tiraninom i zlostavljačem, muškarac koji oseća da ne vlada sobom tuče ženu i
tako se suočava sa svojim pobesnelim ubilačkim instinktima. Kad se susretne sa neraspoloženom
majkom ili je ostavljena bez pomoći i
podrške, žena se oseća uhvaćenom u zamku porodičnog života, napušta sve zarad
nesputanog života. Svaki od tih trenutaka potresan je susret sa strancem u sebi i ima korene u individualnoj psihološkoj
istoriji osobe, ali i u kulturnom kontekstu. U trenucima kada postajemo stranci
samima sebi, licem u lice sa nepoznatim, okrećemo se i u trenu naziremo
sopstvene slepe mrlje (često negativnog predznaka) Odmah potom, naš prethodno programiran
odgovor okreće se na poricanje, poniženje, gnev, tugu.
Biti mudar sa Senkom znači slušati glasove koji su bili utišavani.
Da bismo naučili da stupimo u ,,romansu” sa njom, moramo da budemo u stanju
da zamislimo šta se krije u našim vlastitim dušama", navode Cvajgova i
Volf.
Svaka figura Senke mogla bi da ispriča
priču sa sličnim zapletom: u detinjstvu i mladosti preživeli smo okruženje koje
nas je povređivalo, te smo još kao deca smo sklopili onu faustovsku pogodbu i
neprihvatljive delove svoje ličnosti, sakrili u Senku, predstavljajući svetu
samo prihvatljive delove sebe tj. ego. Učili smo dugo, kako da se predstavimo u
pokušaju da se osetimo sigurno, prihvaćeno i voljeno. Tako su se formirali i
ego i Senka - kao tandem. Strategije koje nam pomažu da preživimo u neizdrživim
situacijama usput stvaraju i Senku, štiteći nas od nama neželjenih osećanja i
ponašanja. Pokušavajući da zaštitimo svoju ranjivu mladu dušu, gubimo kontakt
sa njom. Kada kao deca internalizujemo kritičke glasove roditelja u našu
predstavu o sebi, lukavo nam se ugrađuje i sram i samomržnja.
Kada odbrane kao što su identifikacija
ili projekcija zakažu, preplavljuje nas strah. U pokušaju da se odbranimo od
teskobe, možemo usvojiti ponašanje iz neke ranije životne faze : regresije,
čeznući da nas obožavaju i brinu o nama, i tako utonuti u depresiju ili bolest,
vraćanje odraslih nazad iu idilu roditeljskog doma… Ponekad u teškim vremenima,
možemo pokušavati i sami da se lečimo npr.
poricanjem, anestezirajući sebe kompulzivnim ponašanjem, zloupotrebom supstanci,
hrane…. Međutim najčešće zavisnost ostaje kao psiho-fiziološka navika, pa se onda
sve ponavlja i to ponovo preplavljuje osobu krivicom i sramom. I umesto da
pobegne od senovitih osećanja, zatiče sebe ponovo licem u lice s njima, još
jednom uveravajući se da su ista rđava i nedostojna nas. To bolesno zavisništvo
maskira onu našu unutrašnju prazninu, duboku
rupu koja zjapi u središtu. Bojmo se druge osobe, bliskosti, strah nas je od
gubljenja sebe na nepoznatoj teritoriji, bojazan da ćemo u očima drugih
izgledati kao neke male, sebične individue, željne ljubavi. Poput svih drugih
arhetipova, i novac nosi i podupire Senku i njena skrivena značenja, osećanja,
zabrane, status… Obična molba ljudima da kažu koliko novca imaju u npr. banci
izaziva u njima često više
teskobe nego najintimnija pitanja o seksu, osećaju krivicu ili stid, u oba
slučaja to deluje kao prljava tajna, i u sebi krije osećanja
"vrednosti". Na neki način, odnos prema novcu otkriva odnos prema
svrsi sopstvenog života, čak i prema sopstvenoj sudbini. I tako se naša lična
Senka razvija u okviru šire, društvene Senke.
Senka se stvara u porodici i
čini nas onim što jesmo. Za raspad porodice i propratni nedostatak moralnog
poretka povod nije nametnut spolja. U mnogim domovima žrtvovana je porodična
duša kako bi se održala iluzija (ili persona). Kao posledica toga, izbija
porodična Senka koja kida tkivo života svojih članova. Slično senci pojedinaca
koji ostaju nesvesni svoje Senke, tako je i porodična Senka ,,skriveni kovčeg
tajni duboko zakopana negde u lavirintu podruma”. Ona, takođe, može neočekivano
izroniti na površinu, bilo kršenjem porodičnih pravila, ili poremećajima
raspoloženja ili projekcijom, kada se članovi međusobno optužuju. Porodica možda
naizgled odaje neki utisak npr.
finansijsku stabilnost, obrazovanost ali duboko u sebi, u svojim dušama, mnogi
od njih se osećaju iznevereno i promašeno, pate zbog sumnji da nisu uspeli kao
partneri ili roditelji. Slute da porodični život mora da bude nešto više od te
fasade.
Svaka Senka je drugi ego, antipod, “zli blizanac” Persone – svesnog, prihvaćenog
dela ega, takoreći veštački očišćenog raznim mehanizmima projekcije od svih
negativnosti koje bi narušile idealizovanu sliku o nama samima. U Personi je
sadržano sve ono sa čime se ego drage volje poistovećuje.
Sadržaj
Senke najviše se pokazuje noću, u snovima. Šta sanjate? Čudovište u noćnoj mori je možda naša Senka koja koja se
bori da dođe do naše svesti. Senka često uzima oblik sitnih
slabosti, ali i “mučiteljskih duhova” – agresije, neobuzdane želje za
prestižom, zavisti… Da li ste već osetili da ste, bez nekog očevidnog povoda, prepoznavanje Senke u drugome inicira
vrlo interesantan emotivni odgovor. Sve one neželjene osobine koje ego prepozna
kao svoje u drugoj osobi uzokruju vrlo snažan stav antagonizma ka
toj osobi…
Žarko
Trebješanin ustvrđuje da, “što je radikalniji, ekstremniji stav to je
ekstremnija i Senka, suprotan stav u nesvesnom”. “Sve u sebi nosi senku, a što je manje integrisana u svesni život, to
je crnja i gušća” Ovaj “tamni,
otcepljeni deo ličnosti, formiran u podsvesti” je sistem karakternih crta koje,
kada se implementiraju u ličnost upoznavanjem sebe, daju kolorit svih boja i dimenzija
sopstva: svest spoznaje istinu dvojakosti u svemu, arhetip je globalna
činjenica makar koliko i lična. Nesumnjivo je lako dijagnostikovati kolektivnu
Senku svake nacije, rase, etničke klase ponaosob – pa čak kompletne ljudske
vrste. Odnosom ignorisanja ili poricanja Senke čini se “medveđa” usluga
psihološkom sastavu ličnosti. U prvom
slučaju, njen demonski dinamizam će kročiti kroz otvorene vratnice svesti. U
drugom će se množiti, ostavljena bez nadzora, potcenjena. Senka ima tendenciju
da se ispolji vrlo neprijatno, naglo i silovito kada je ličnost pod velikim
psihičkim opterećenjem, u trenucima zaslepljenosti sujetom ili besom.
“Ne postaje se prosvetljen zamišljanjem nekih svetlosnih oreola ,
već osvetljavanjem naše tame svesnošću.”
Napomena:
Jungov, čisto stručni, psihološki naziv Senka, za opisivanje osobina naše tamne strane, kod nas su zamenjen jednostavnim narodnim jezikom, prostim i direktnim, slikovito, opisnim pridevima , npr: ,,ona" kučka, ko’ pi.ka, kurva me je z…, smutljivica, u ž. rodu, a u muškom, pridevima: peder, ljigavac, napast…, naravno, samo kad su drugi u pitanju ! Ako smo mi u pitanju, onda se ista ta stvar kaže kulturno: eto imam izvesne probleme ....
See links:
http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/tamna-strana-duse-kako-da-pobedite-sopstvenu-senku
Koni Cvajg i Stiv Volf u knjizi Romansa
sa Senkom: Skrivena moć tamne strane ljudske duše (preveo sa engleskog
Branislav Stojiljković. Beograd , Fedon 2016),
FILOZOFIJA https://kultivisise.rs/filozofija/
NOSCE TE IPSUM https://radojcicz.wordpress.com/
La Vida Decode http://lavidadecode.blogspot.rs/
