Мудраци
из давнине беху непојмљиво дубоки, природни
и тајанствени.
Тако
дубоки да их не можемо ни схватити...
Лаоце - Тао Те Кинг
Тао
Посматран,
не види се – (ју)
Невидљив
је,
Ослушкиван,
не чује се – (хси)
Нечујан
је,
Дотакнут,
а не осетиш га – (веи)
Неопипљив
је,
Ето какав
је Тао:
Нејасан,
неодредљив.
Као такав
измиче даљем опису,
Јер се
све на крају стапа у једно.
Потиче од
тамо, где не постоји ниједно биће.
Нит
његовим рађањем настаје светло,
Нит
заласком тама.
Сталан је
и непрекидан,
Без имена
је.
Велики
облик нема обриса,
А ипак у
њему су скривени сви облици.
Кроз
његова врата улази свемир у своје постојање.
25.
Пре него
што би Небо и Земља,
Постојало
је једно биће, већ савршено,
Непролазно!
Без облика!
Досезало
је свуда, неисцрпно,
Можемо га
сматрати Мајком Свемира.
Не знам
му име,
И
означавам га речју Тао.
Присиљен
да га именујем,
називам
га Великим.
Будући да
је велик, он се шири, тече,
Такође,
он се удаљује,
Дакле, он
долази,
Стално у
своју почетну тачку.
Овакав је
био почетак свемира
Мајка
свемира ....
По мајци
можемо синове знати...
*Значење
идеограма:
,,Тао,, се често преводи као пут,
стаза, природа, разум, ум, али ниједан није баш добар. Идеограм указује на
кретање напред и застајкивање, ход одмереног коракоа
Идеограм
,,Те,, онај који долази одозго / ву, веи/ ...
Узрок и последица
Неделање,
значи бити без тежњи и жеља
/јер све што желимо и имамо оно има нас/
Нема већег греха
од жеље за поседовањем ,
нема већг
проклетства од незадовољства-
Човек је
потпуно сам, осим кад помаже другом људима.
Не
остварује ли човек себе, баш зато/што не живи /само/ за себе?
Небо и
земља су непристрасни. /незаинтересовани /
Сва
створења за њих су важна толико,
као нама нпр.
неко страшило од сламе у далеком пољу.
У
нетеистичком систему не постоји никакво царство духа изван човека које га
превазилази. Све што човек представља као свој идеал: љубав, правда, истина...
њему је и
доступно, ако свесно употреби своје унутрашње снаге за ту еволуцију
По Лаоцеу
: ко зна да не зна највиши је
ко се
прави да зна, оно што не зна,
болесног
је духа.
Лаоце сматра да се мишљењем не може схватити крајња
реалност
Апсолут
се не може ни сазнати ни именовати
јер је
нејасан и нопредељив.
Одбаци
ученост и знања . /крајњи одговор се не може
очекивати од знања/
нестаће
немира и то ће за народ бити сто пута корисније
Јер у
самом зачетку разлике, беше име,
С именом
бивање наста,
У њему знање
и ограниченост.
Многе
речи исцрпљују.
Стога се
радије држи сржи.
Кад је
велики тао напуштен
Измислише
појмове човечности и правде
А кад се
знање и умешност појавише
у стопу
за њима дође лицемерје ...
Мисао
вреди само ако сама себе докида /окончава/
А с
обзиром да се свет не може њоме схватити
тежиште и
није на њој, него на акту и доживљају
поистовећивања
са апсолутним.
Према
томе тежиште није на правилном веровању
или
правилном мишљењу него на
правилном
делању и правилном животном поступку.
Стога:
Често,
ослобађајмо се страсти
да бисмо
видели Тајну Живота
Често, посматрајмо живот са страшћу
да бисмо
му видели облике.
Ова два
вида живота у својој бити су исто,
а у свом
спољњем исходу постану различита имена.
У лакој
покретљивости губи се средиште,
У
ужурбаној делатности губи се власт (над собом).
Оно што
ценимо као и оно
чега се
плашимо у нашем је телу.
Само онај
ко се чврсто држи Таоа из давнине,
Да би
стредио ствари садашњег тренутка
У стању
је да сазна прапочетне изворе,
Трајну
нит Таоа.
Да би
достигао ту празнину Тао
упорно се
држи мировања.
Коме је
позната права тајна мировања
Тај
постаје узор целом свемиру.
Познавати
склад, значи познавати вечно
Познавајући
вечно значи бити просветљен.
Хиљаде /бића у теби/
попримиће
облик и кренути у даљину
враћајући
се своме корену.
ИЗАБРАНИ СПИСИ - Конфуције -Лаоце –
Чуангце
> La Vida Decode / sc
