Моја прича

                                      

                                        ΡΙΤΑ ΣΑΚΕΛΑΡΙΟΥ -  ΙΣΤΟΡΙΑ ΜΟΥ ΑΜΑΡΤΙΑ ΜΟΥ

Istoria Mou (Ιστορία μου) Είναι γλυκό το πιοτό της αμαρτίας ποιος είναι αυτός που δε λαχτάρησε να πιει αυτή την γλύκα της κλεμμένης ευτυχίας λίγο πολύ όλοι την έχουμε γευτεί Ιστορία μου αμαρτία μου λάθος μου μεγάλο είσαι αρρώστια μου μες στα στήθια μου και πώς να σε βγάλω Παρακαλώ πότε να έρχεται το βράδυ πότε να έρθει εκείνη η ώρα η γνωστή που θα φανείς όπως ο κλέφτης στο σκοτάδι κι από την λαχτάρα η καρδιά μου θα σφιχτεί Ιστορία μου αμαρτία μου λάθος μου μεγάλο είσαι αρρώστια μου μες στα στήθη μου και πώς να σε βγάλω

Моја прича Слатко је пиће греха Ко је тај, што га никад пити пожелео није Ту сласт украдене среће Мање више пробали смо сви. Прича је моја о греху мом Моја си велика грешка Ти си мој бол У грудима си мојим Како да те избацим. Молим се да дође та ноћ И да дође тај жељени сат Кад ћеш ми доћи к’о лопов у тами Oд те жудње срце ми се стеже. Прича је моја о греху мом Моја си велика грешка Ти си мој бол У грудима си мојим Како да те избацим.

SENKA

“Sve psihičkog porekla ima dvostruko lice. Jedno gleda ka napred a drugo ka nazad.

Stvarnost je ambivalentna i puna simboličnosti.

/Psihologija i alhemija/

                                                   

                                                           SENKA

        Taj stranac, lukavo skriven od naše svesti, poznat je u psihologiji pod pojmom Senka. Iako čudesno prikrivena za našu svesnost nepredvidljiva i svojeglava  ona je takođe ,,mi”. Iako nije deo naše svesne slike o sebi, ali ona je ipak uvek tu, to je ona neosvetljena  tamna strana naše duše  . . . Mi se trudimo se da svetu prikažemo svoje lepše lice, i time nenamerno, ali neizbežno, odbacujemo osobine koje se u tu sliku ne uklapaju. Guramo ih u mračnu pećinu nesvesnog osećanja zbog kojih nam je nelagodno: mržnju, bes, ljubomoru, pohlepu, nadmetanje, požudu, sram - kao i ponašanja koja se u našoj kulturi smatraju pogrešnim - zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, lenjost, agresivnost, zavisnost - stvarajući time ono što možemo nazvati sadržajem Senke.  Tako mnoge naše potisnute osobine postepeno dobijaju svoj tajni, sopstveni život, oblikujući nevidljivog blizanca koji živi tu u nama neposredno iza našeg svesnog, javnog života, ili pored njega, ali koji je za nas stranac. Postavši vremenom samostalna a van  kontrolisane slike o sebi, ona se često  pojavljuje nenadano, hirovito, niotkuda, i to u čitavoj lepezi neželjenih ponašanja, od grubih šala do užasnih zlostavljanja.

       Susret sa Senkom u sebi uznemiruje nas zato što ona pravi neželjene rupe na maskama koje nosimo. Navodi nas da delujemo iracionalno, da se osećamo osramoćeno, zbunjeno, neprihvaćeno, žalosno,  te da brže-bolje poreknemo odgovornost za ono što smo rekli ili učinili.

Do poricanja dolazi jer Senka ne želi da izađe u javnost sa svog skrivenog mesta u kojem je ušančena. Njena priroda je da se skriva, da ostane izvan svesnosti. Da nastupa indirektno, krijući se u mrzovoljnom raspoloženju ili sarkastičnoj primedbi. Ili da se lukavo iskrada, maskirana u zavisničko ponašanje. Zato moramo naučiti kako da je nazremo čim se javi i da je izmamimo u svesnost. To je spor proces, ali uz stalni svesni odnosa sa njom, umanjujemo njenu nezgodnu moć da nas sabotira delujući iz nesvesnog. Rad sa njom od nas  zahteva inteligenciju, on je ličan  i introspektivan – npr. posmatranje neprijatnih misli, skrivenih fantazija, tabua, marginalnih osećanjia. Rad sa Senkom nas vodi u pravcu suprotnom od kolektivnog naloga: da se misli pozitivno, da se bude produktivan, da se usredsredimo na ono izvan sebe i štitimo sliku o sebi.

               Karl Gustav Jung je uveo pojam Senka. Moralni raskorak između naše skrivene-tajne prirode tj. Senke i naše javne persone jedan od naših najvećih  problema . Um može biti vrlo opasan ako se nekontrolisano pusti, kao tigar iz kaveza. Čoveku je potrebno preusmeravanje pažnje i temeljna promena nekih stavova. Jungova je ideja, da je potrebno  suočavanje  sa najboljim i najgorim crtama u našoj sopstvenoj prirodi, što bi značilo živeti autentičan, istinski život. Po nemu ,,romansa” sa Senkom značila bi: umeti iz događaja svakodnevnog života iščitavati kodirane poruke. Tako dešifrovane, one bi nam pomogle da bolje shvatimo suštinu naše svesti, i oplemenimo svoju dušu. /La Vida Decode /

        

       Ne bi bio toliko veliki problem odvojiti one ljude koji čine zla dela, da se radi samo o izvesnom manjem broju takvih ljudi, od ,,nas dobrih ,” to bi već bilo urađeno, ali linija koja deli dobro i zlo seče kroz srce svakog ljudskog bića. A ko je voljan da uništi parče sopstvenog srca?" Važno je da je tu istinu prihvatimo, kaže ruski pisac Solženjicin .

        Za razliku od Frojda, koji je na nesvesno gledao kao na kazan izopačenih impulsa, Jung je otkrio da u njemu leže mnogi naši izgubljeni kreativni impulsi, kao i mitološke predstave koje je nazvao arhetipovima. Isceljenje se ne sastoji samo u nalaženju nekog pojedinačnog uzroka u prošlosti: npr. zlostavljanja bilo emocionalnog ili fizičkog u detinjstvu -- koji vodi ka jedinoj posledici u sadašnjosti. Isceljenje ne znači nekritički kriviti tamo nekoga a slepo štititi žrtve, jer tako osujećujućemo potrebu za radom na sebi i spoznaju da svaka osoba sadrži i tamu i svetlost, te da je potrebno da preuzme odgovornost za sopstveni život.

         Naš susret sa Senkom je čest i svakodnevan, danju i noću, najčešće neprimetan.  Kad se osetimo poniženo zbog nekog neprihvatljivog aspekta sebe samih: zavisnika, kritičara, lopova, tvrdice , susrećemo se s našim unutrašnjim saboterom. Kada npr. uđemo na neku zabavu i osetimo trenutnu nenaklonost prema nepoznatoj osobi ("tako je glup", "baš je debela", "što je uobražen", "koketira"), tada se susrećemo s osobinama Senke koje smo projektovali, protivnicima kojih nismo svesni. Senka se krije u našem tajnom sramu. Kojih intimnih misli i osećanja se najviše stidite? Koje karakterne osobine biste želeli da se oslobodite? Kojim povodom se osećate neprihvaćeno, nisko, i po čemu se razlikujete od drugih, a da vas je zbog toga sramota?

        Senka se prerušava u naše projekcije kada žestoko reagujemo na osobine drugih, osobine koje propuštamo da vidimo u sebi. "Muka mi je od nje", "od toga se osećam neugodno", pri čemu je naša reakcija preterana, tada možda posmatramo neki aspekt sopstvene Senke; i to indirektno, gde je bezbolnije. U pokušaju da je proteramo iz sebe, pripisujemo je drugoj osobi. Koga najviše mrzite i osuđujete? Koja vas grupa ljudi najviše zgražava ili plaši? Šta je to što ne podnosite kod prijatelja ili porodice?

        Senka vreba u našim zavisnostima. Kompulzivnim ponašanjem cilj nam je da umrtvimo senovita osećanja i ispunimo nevidljivu prazninu. Alkohol, droga, seks, rad ili hrana, kamufliraju dublje potrebe tako što postajemo gluvi za ono za čim najviše žudimo. Za čim najviše žudite? Koje želje pokušavate da kontrolišete ili ograničite?

       "Susret sa Senkom može biti i dramatičan, pa čak i promeniti život. Npr. kad se susretne s arhetipskim tiraninom i zlostavljačem, muškarac koji oseća da ne vlada sobom tuče ženu i tako se suočava sa svojim pobesnelim ubilačkim instinktima. Kad se susretne sa neraspoloženom  majkom ili je ostavljena bez pomoći i podrške, žena se oseća uhvaćenom u zamku porodičnog života, napušta sve zarad nesputanog života. Svaki od tih trenutaka potresan je susret sa strancem u sebi i ima korene u individualnoj psihološkoj istoriji osobe, ali i u kulturnom kontekstu. U trenucima kada postajemo stranci samima sebi, licem u lice sa nepoznatim, okrećemo se i u trenu naziremo sopstvene slepe mrlje (često negativnog predznaka)  Odmah potom, naš prethodno programiran odgovor okreće se na poricanje, poniženje, gnev, tugu.

        

          Biti mudar sa Senkom znači slušati glasove koji su bili utišavani. Da bismo naučili da stupimo u ,,romansu” sa njom, moramo da budemo u stanju da zamislimo šta se krije u našim vlastitim dušama", navode Cvajgova i Volf.          

         Svaka figura Senke mogla bi da ispriča priču sa sličnim zapletom: u detinjstvu i mladosti preživeli smo okruženje koje nas je povređivalo, te smo još kao deca smo sklopili onu faustovsku pogodbu i neprihvatljive delove svoje ličnosti, sakrili u Senku, predstavljajući svetu samo prihvatljive delove sebe tj. ego. Učili smo dugo, kako da se predstavimo u pokušaju da se osetimo sigurno, prihvaćeno i voljeno. Tako su se formirali i ego i Senka - kao tandem. Strategije koje nam pomažu da preživimo u neizdrživim situacijama usput stvaraju i Senku, štiteći nas od nama neželjenih osećanja i ponašanja. Pokušavajući da zaštitimo svoju ranjivu mladu dušu, gubimo kontakt sa njom. Kada kao deca internalizujemo kritičke glasove roditelja u našu predstavu o sebi, lukavo nam se ugrađuje i sram i samomržnja.

       Kada odbrane kao što su identifikacija ili projekcija zakažu, preplavljuje nas strah. U pokušaju da se odbranimo od teskobe, možemo usvojiti ponašanje iz neke ranije životne faze : regresije, čeznući da nas obožavaju i brinu o nama, i tako utonuti u depresiju ili bolest, vraćanje odraslih nazad iu idilu roditeljskog doma… Ponekad u teškim vremenima, možemo pokušavati  i sami da se lečimo npr. poricanjem, anestezirajući sebe kompulzivnim ponašanjem, zloupotrebom supstanci, hrane…. Međutim najčešće zavisnost ostaje kao psiho-fiziološka navika, pa se onda sve ponavlja i to ponovo preplavljuje osobu krivicom i sramom. I umesto da pobegne od senovitih osećanja, zatiče sebe ponovo licem u lice s njima, još jednom uveravajući se da su ista rđava i nedostojna nas. To bolesno zavisništvo maskira onu našu  unutrašnju prazninu, duboku rupu koja zjapi u središtu. Bojmo se druge osobe, bliskosti, strah nas je od gubljenja sebe na nepoznatoj teritoriji, bojazan da ćemo u očima drugih izgledati kao neke male, sebične individue, željne ljubavi. Poput svih drugih arhetipova, i novac nosi i podupire Senku i njena skrivena značenja, osećanja, zabrane, status… Obična molba ljudima da kažu koliko novca imaju u npr. banci izaziva u njima često više teskobe nego najintimnija pitanja o seksu, osećaju krivicu ili stid, u oba slučaja to deluje kao prljava tajna, i u sebi krije osećanja "vrednosti". Na neki način, odnos prema novcu otkriva odnos prema svrsi sopstvenog života, čak i prema sopstvenoj sudbini. I tako se naša lična Senka razvija u okviru šire, društvene Senke.

         Senka se stvara u porodici i čini nas onim što jesmo. Za raspad porodice i propratni nedostatak moralnog poretka povod nije nametnut spolja. U mnogim domovima žrtvovana je porodična duša kako bi se održala iluzija (ili persona). Kao posledica toga, izbija porodična Senka koja kida tkivo života svojih članova. Slično senci pojedinaca koji ostaju nesvesni svoje Senke, tako je i porodična Senka ,,skriveni kovčeg tajni duboko zakopana negde u lavirintu podruma”. Ona, takođe, može neočekivano izroniti na površinu, bilo kršenjem porodičnih pravila, ili poremećajima raspoloženja ili projekcijom, kada se članovi međusobno optužuju. Porodica možda naizgled odaje neki utisak  npr. finansijsku stabilnost, obrazovanost ali duboko u sebi, u svojim dušama, mnogi od njih se osećaju iznevereno i promašeno, pate zbog sumnji da nisu uspeli kao partneri ili roditelji. Slute da porodični život mora da bude nešto više od te fasade.

          Svaka Senka je drugi ego, antipod, “zli blizanac” Persone – svesnog, prihvaćenog dela ega, takoreći veštački očišćenog raznim mehanizmima projekcije od svih negativnosti koje bi narušile idealizovanu sliku o nama samima. U Personi je sadržano sve ono sa čime se ego drage volje poistovećuje.

        Sadržaj Senke najviše se pokazuje noću, u snovima. Šta sanjate? Čudovište u noćnoj mori je možda naša Senka koja koja se bori da dođe do naše svesti. Senka često uzima oblik sitnih slabosti, ali i “mučiteljskih duhova” – agresije, neobuzdane želje za prestižom, zavisti… Da li ste već osetili da ste, bez nekog očevidnog povoda,          prepoznavanje Senke u drugome inicira vrlo interesantan emotivni odgovor. Sve one neželjene osobine koje ego prepozna kao svoje u drugoj osobi uzokruju vrlo snažan stav  antagonizma ka toj osobi…

            Žarko Trebješanin ustvrđuje da, “što je radikalniji, ekstremniji stav to je ekstremnija i Senka, suprotan stav u nesvesnom”. “Sve u sebi nosi senku, a što je manje integrisana u svesni život, to je crnja i gušća”  Ovaj “tamni, otcepljeni deo ličnosti, formiran u podsvesti” je sistem karakternih crta koje, kada se implementiraju u ličnost upoznavanjem sebe, daju kolorit svih boja i dimenzija sopstva: svest spoznaje istinu dvojakosti u svemu, arhetip je globalna činjenica makar koliko i lična. Nesumnjivo je lako dijagnostikovati kolektivnu Senku svake nacije, rase, etničke klase ponaosob – pa čak kompletne ljudske vrste. Odnosom ignorisanja ili poricanja Senke čini se “medveđa” usluga psihološkom sastavu ličnosti.  U prvom slučaju, njen demonski dinamizam će kročiti kroz otvorene vratnice svesti. U drugom će se množiti, ostavljena bez nadzora, potcenjena. Senka ima tendenciju da se ispolji vrlo neprijatno, naglo i silovito kada je ličnost pod velikim psihičkim opterećenjem, u trenucima zaslepljenosti sujetom ili besom.

“Ne postaje se prosvetljen zamišljanjem nekih svetlosnih oreola ,

već osvetljavanjem naše tame svesnošću.”

Napomena:

Jungov, čisto stručni, psihološki naziv Senka, za opisivanje osobina naše tamne strane, kod nas su zamenjen jednostavnim narodnim jezikom, prostim i direktnim, slikovito, opisnim pridevima , npr: ,,ona" kučka, ko’ pi.ka, kurva me je z…, smutljivica, u ž. rodu, a u muškom, pridevima:  peder, ljigavac, napast…, naravno, samo kad su drugi u pitanju ! Ako smo mi u pitanju, onda se ista ta stvar kaže kulturno: eto imam izvesne probleme ....

See links:

http://pulse.rs/jungova-senka-svacije-tamno-ja/ 

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/tamna-strana-duse-kako-da-pobedite-sopstvenu-senku  Koni Cvajg i Stiv Volf u knjizi Romansa sa Senkom: Skrivena moć tamne strane ljudske duše (preveo sa engleskog Branislav Stojiljković. Beograd, Fedon 2016),

FILOZOFIJA https://kultivisise.rs/filozofija/

https://kultivisise.rs/stoicka-ucenja-vanvremenske-mudrosti-umeca-zivljenja/

NOSCE TE IPSUM   https://radojcicz.wordpress.com/    

La Vida Decode  http://lavidadecode.blogspot.rs/

                                                   

                                         

Flor de Amor

Flor de Amor / Cveće Ljubavi
Nicole Philomena /Guillermo Portabales

Imam kolibu od slame
Na obali reke
Tamo živim slobodno
Sećno i zadovoljno
Sa mojom najlepšom
Koju volim najviše na svetu.

Dao sam joj jedan cvet
Cvet kao znak ljubavi
Ljubavi koju nikad neću zaboravliti
Ljubavi u cveću rođenoj.

(Srce mi zadovoljno kuca.
Srećan sam od radosti
Kad se setim onog dana
Kad sam uz jedan lepi cvet
Osvojio ljubav
Moje lepe seljančice.

Dao sam joj jedan cvet
Cvet kao znak ljubavi
Ljubavi koju nikad neću zaboraviti
Ljubavi u cveću rođenoj.)

*poslednje dve strofe su u verziji izvodjena pesme  Omare Portuondo

See link > Lyricstranslate > Malva Rosa

Kung Fu Ce

3. Kung-Fu-Ce / Konfucius (551 - 479 pr. n. e.)

Tri puta vode do mudrosti:

1.odgoj - on je najlakši;    2.razmišljanje - ono je najplemenitije;     3. iskustvo - ono je najneugodnije.

* * * 

Čovek koji napravi grešku a ne ispravi je, pravi drugu grešku.

Plemenit je čovjek spreman na pomirenje, ali se ne ponižava.
Hulja se ponižava, ali nije spreman na pomirenje.

Plemenit čovjek prebacuje sebi,
a prostak prebacuje drugima.

Plemenit je čovek miran i velikodušan.
Prostak je uvek uzbuđen.

Ljubaznost uzvrati ljubaznošću, ali zlo uzvrati pravdom.

Ako hoćeš da pomogneš početniku, radi sa njim.
Ako hoćeš da pomogneš starcu, radi umesto njega.
Ako hoćeš da pomogneš iskusnom majstoru, idi i ne mešaj se.
Ako hoćeš da pomogneš budali – budala si !

***
Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan.
Ko je oprezan preko mere, izgleda strašljiv.
Ko je odvažan preko mere, uzrokuje nered.
Ko je iskren preko mjere, deluje okrutno.

***
Nas koji smo jednom poljem slave prošli, bilo je mnogo, pa šta je ostalo?
Tek humak zemlje, na kojem se žari crveni korov svako proljeće.

Još ni život ne poznajemo, a kako možemo poznavati smrt.

Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh,
a razmišljanje bez čitanja stvara čovjeka neuroravnoteženim.

Čovek koji ne razmišlja i ne planira unapred,
naići će na nevolju odmah ispred svojih vrata.

Ako ljudi na nižim položajima nemaju poverenje u one iznad sebe,
vladati narodom nije moguće.

Kad u zemlji postoji red, beda i poniženje su sramota.
Kada u zemlji vlada nered, onda su bogastvo i ugled sramota.

Konfučija je definisao načelo vladanja, ovako:

Neka vladar bude vladar,

ministar – ministar,

otac – otac,

a sin – sin.”

Konfucije - O pet vrsta ljudi , odlomci

Konfucije je govorio ovako: Ima pet vrsta ljudi: Običan prosečan čovek, učeni čovek, plemeniti čovek, mudrac i svetac. Onaj ko prouči svih pet u potpunosti će savladati put .

Vojvoda: ,,Smem li vas pitati, kako opisujete Običnog čovjeka?" 
Konfucije: "Običan prosečni čovjek je neko, ko najčeće ne razmišlja baš mnogo, na bira mnogo reći, neko ko nema dobre i mudre prijatelje, ko nema životnu orjentaciju, ko gledajući male stvari, gubi iz vida one velike, on ide nošen napred bez nekog cilja. Takav je oobičan prosečan čovek.,,

Vojvoda pita: ,,Kakav je to Učeni (tj. školovani čovek) ?,,
 Konfučije kaže: Takozvani Učeni čovek ima određena uverenja i planove, iako nesavršen, on ima određen nivo veštine, on ima izvesne kvalitete. Njegovo znanje ne ide široko, (nije opšte) već je u dubinu (usko specijalizovano). On ne priča mnogo, ali zna ono što kaže, ne radi mnogo, ali poznaje svoj posao. Ima jasne misli, govori tačno i sređeno. Ima svoje lično nezavisno mišljenje, teško potpada pod uticaj drugog sveta. Bogatstvo ga neće poneti, u siromaštvu neće pasti.
Takav je učeni čovek.
Vojvoda pita: "Kakav je to Plemeniti čovek?"
Konfucije kaže: "Takozvani plemenit čovek govori ljubazno i iskreno, bez ljutnje i ogorčenosti, Po svojoj prirodi ima urođen osećaj pravednosti. Govori mudro i razumno, otvorenog je srca.Skadnog je ponašanja, samopouzdan i odmeren, i to je sve. To je plemeniti čovek.

Vojvoda: "Ko je to Uzvišeni mudrac ?..
Konfucije odgovara: Takozvani Uzvišeni je onaj koji živi ponaša se prema zakonu, njegove reči slede moralni poredak sveta bez ugrožavanja života drugih, njegova vrlina je tolika da od njega uče drugi ljudi bez straha. On i bez novca obogaćuje svet, pomažući da se iskoreni siromaštvo svih. To je Uzvišeni. ,,

Vojvoda: "Ko je Svetac ? ,,
Konfucije: Takozvani Svetac, njegove vrline su u skladu sa zakonima prirode i spontano im se prilagođava, sagledao je istinu u svemu. Usklađen je sa prirodom i istinom u sebi. On sija kao Sunce i Mesec, kao sam Bog. Njegove vrline u potpunosti ne shvataju čak ni njegovi najbliži. Takav je Svetac .

*****

Konfucije o zlo-upotrebi reči i jezika:

,,Ukoliko je jezik neiskren,
onda ono što je rečeno - nije ono što znači,
ukoliko ono što je rečeno, nije ono što znači, 
onda ono što mora da se učini, neće biti učinjeno,
ukoliko nije učinjeno, moral i umetnost slabe,
a ukoliko pravda ide pogrešnim putem,
ljudi će se naći u bespomoćnoj konfuziji.

Korektnom, pravilnom i tačnom upotrebom jezika
i smisla reči, vi ćete početi stvarno da menjate
realnost oko sebe, a ako ništa drugo,
otvoreno stavljate pod znak pitanja
dotadašnji apsurdni i lažni status quo
koji često zavlada u društvu.

***
Zbog jedne riječi čoveka često smatraju mudrim,
a zbog jedne riječi često ga smatraju glupim.
Uistinu, moramo dobro paziti šta govorimo.
Konfučije

****

Obrazovanje je ključ dugoročnog uspeha. Ali, znanje radi znanja nije poenta obrazovanja: primena znanja predstavlja osnovnu svrhu učenja. Ono što uradimo sa onim što znamo, mnogo je važnije od onoga što znamo.

***

Учите, али тако, да вам књига не заклони људе.

Čitanje ne znači učenje;

      čitanje je užitak, 
      a učenje je napor;
      doista mnogi čitaju, 
      ali vrlo malo ih uči. 

******

                                          Smatraj da je prva vrlina obuzdati jezik.

                                          (Prvo treba obrazovati duh pa onda jezik)

                                          Да се научиш добру, требаће ти бар три године, 

                                          да учиниш зло, довољно ти је једно јутро. Кфц. 

***

 - Кућу не растурају глупи синови, већ паметни ! Кфц.

П.С. Има доста примера који потврђују истинитост ове тврдње, нпр. наши врло школовани и ,,паметни'' политичари и вође успешно слудише народ и растурише државу.

*****

Vidim i zaboravim, čujem i setim se, uradim i razumem. Konfucije

Nikad se nemože reći toliko mudrosti, koliko se može prećutati gluposti. Kfc.

Spoljašnji izgled i lepe reči , često su maska čoveka. Kfc.

Kad čujem kako neki čovek govori, zadrčim svoj sud o njemu dok ne vidim kako radi.

Učiniti grešku i ne ispraviti je, to je tek prava greška!

 ****

Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh, a razmišljanje bez čitanja stvara čovjeka neuravnoteženim.

Onaj ko uči, a ne misli – izgubljen je. Onaj ko misli, a ne uči – u velikoj je opasnosti.

Ako u jednoj državi vlada mir, sramota je biti siromašan i neobrazovan; ako u jednoj državi vlada haos, sramota je biti bogataš i čovjek na položaju.

***

Gospodaru, vladate li pomoću zakona, moraćete stalno održavati red kažnjavanjem, narod će se možda i pokoravati, ali neće osećati nikakav stid.
Vladajući pomoću lične VRLINE, stvarate prirodni sklad i red, i narod ne samo da će spoznati šta je stid, već će i sam težiti plemenitom. Kfc.

***

Poznavati vrlinu a ne negovati je,
Prikupljati znanja a ne produbljivati ih,
Slušati kako se o pravdi govori a ne upražnjavati je,
Uvideti svoje sopstvene mane a ne otklanjati ih,
Eto šta me brine , učitelju moj...
rekao je jednom Konfucije u razgovoru sa svojim učiteljem

***

Živim u sasvim maloj kućici, ali njeni prozori gledaju u sasvim veliki svet. Kfc.

                                                            
                                                                      ***

Различите третирати истоветно , 

а исте третирати различито,

највећа је неправда. Кфц. 

                                                                  https://www.facebook.com/Confucius-BGD-206382499439245/

Vitgenštajn

Vitgenštain

Ljudi pronalaze uglavnom četiri izlaza iz životnog užasa u kom se nalaze:
1. Izlaz neznanja svojstven je mladim i glupim ljudima
2. Drugi izlaz je epikurejstvo, koristi zadovoljstva blaga koja možeš dok možeš, toga se drži većina. Moralna ograničenost i zaboravnost idu uz ovaj tip, što ih zaslepljuje u shvatanju i viđenju prolaznosti , neizbežne buduće starosti bolesti i smrti.
3. Treći izlaz je upotreba sile i energije jer je život zlo i besmislica /razne destruktivne ideologije/
 4. Četvrti izlaz je u slabosti, mučenju i cicuganju onih koji shvataju besmislenost života, Zahtev beskonačnog odricanja od razumnih rešenja –Kirekgard
5. Ogromnoj većini ljudi upravo vera daje sposobnost da žive. Vera konačnom postojanju čovekadaje beskonačni daje smisao. Vera je životna sila čoveka o smislenosti života i bez vere nije moguće živeti.
6. Šta sam ja : deo beskonačnog.
7. Čovek mora živeti u skladu sa onim što misli i veruje,
8. Jedan smisao života je i život za druge, za sve ljude.
9. Smisao života nalazi se u sadašnjosti: hleb naš svagdašnji daj nam danas, a ne u budućnosti ili prošlosti. Ne odgađaj život za sutra.
10. Da bi zaista utvrdili koja od dve tačke se kreće a koja miruje moramo imati treću, referentnu tačku. Zenon
11. Vitgenstain. Ako se pod večnošću ne misli na beskonačno trajanje vremena nego nevremenost, tad večno živi onaj koji živi u sadašnjosti. Tractus logico ph...
12. Vitgenštajn je večnost definisao kao ne vremenost.
.Rešenje zagonetke života u prostoru i vremenu leži izvan prostora i vremena.
13. Kierkgarrd. Valja imati čiste ljudske hrabrosti da se sve privremeno napusti da bi se večnost dosegla.
14. Četvrta dimenzija vremena je izvesna tačka , tj. trenutak preseka prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Malva.

Epikur

Confucius BGD

5. септембар 2016. · 

Nije moguće živeti ugodan život ako se ne živi mudro, časno i pravedno, i nije moguće živeti mudro, časno i pravedno, ako se ne živi ugodno.

Read more http://edukacija.rs/izreke-i-citati/epikur

Epikur - Izreke i citati | Edukacija

Izdvojili smo najzanimljivije izreke Epikura. Pogledajte najinteresantnije citate čuvenog antičkog grčkog filozofa Epikura.

EDUKACIJA.RS

The web

1. The Web of our life is of a mingeled yarn, good and all togheder.
У ткању нашег живота преплетене су нити, и добре и
лоше. В,Шекспир

2. Право није право, ако су други повређени.

3. Ако желиш да мењаш људе не одмећи се.
Џ.Штулић
4. Пут човеков води кроз туђе срце.

5. Реци ми и ја ћи заборавити,
покажи ми и запамтићу,
укључи ме и разумећу. pulse.rs