Plave i bele kragne 87XX
Izraz plave i bele kragne okovratnika radnog odela potiče iz organizacije rada nekih japanskih kompanija i odnosi se na obavezna radna odela koja u nekoj kompaniji nose obični radnici odnosno službenici i rukovodioci. Po boji odela odmah se jasno razlikuje i statusni nivo, možda neko misli da to nije fer, ali u tom sređenom japanskom sistemu sve je odmah jasno i vidljivo : radnici i službenici, nema potrebe dodatno objašnjavati: vrstu društvene pripadnosti, visine plata, težinu i vrstu posla, sudbinu... Moj otac, brat, žena i neki rođaci, pripadali su klasi belih kragni, (službenika) tako da su se uglavnom ležernije i ponašali i trošili novac, ja i majka smo bili skromniji: ,,plave kragne,, . Naravno na ove ,,klasne,, razlike mi nisamo posebno obraćali pažnju, uglavnom su one zbog dobrih porodičnih odnosa mudro prikrivane, sem u nekim situacijama, kad su se, uglavnom ,,beli,, u potpunosti iskazivali ...
Organizovanje sindikata 31108
Jedno od svoja dva radna odela nosio sam uvek petkom na pranje. Pravnica u kancelariji upravne zgrade me uvek odozgo gledala kad sam onako, pomalo prljav i mastan, kod nje overavao zdravstvenu knjižicu ili tražio kraća objašnjenja u kadrovskom odeljenju preduzeća. Sa platom sam bio relativno zadovoljan, jer smo je primali. Kolike su nečije tuđe nije bilo pametno pitati. Onda je plata počela da kasni, i na kraju je sve propalo. Viši službenici uglavnom su se snašli i na vreme otišli, ostali su oni inertniji ,,verni firmi,, a među tim budalama bio sam i ja, u stvari oko 1000 nas. Sticajem slučajnosti i teških finansijskih okolnosti, sam tada, na molbu nekoliko prijatelja, pristao da budem sindikalni predsednik preduzeća u pregovorima sa predstavnicima vlade u ministarstavima radi rešavanja daljnjeg statusa firme i isplate zaostalih plata i otpremnina radnika. Uz pomoć nekoliko iskrenih i realnih ljudi i kolega posle godinu dana pregovora uspeli smo. Sva dugovanja plata i odgovarajuće otperemnine za tehnološki višak isplaćene su iz državnog budžeta za oko 600 radnika, među koje sam se i ja tada prijavio, naravno bez odobrenja direktora. Na kraju svega čaki i neki meni jedva poznati radnici su mi zahvaljivali često i negde na ulici, za razrešenje dugogodišnje teške i neizvesne situacije i statusa. Tada smo dobili i pisano tumačenje ministra rada, da nam nije zabranjeno sindikalno organizovanje, kako je to izričito tumačilo naše nadležno ministarstvo, radi ostvarenja raznih prava radnika, što nam je prethodnih 50.g. bilo strogo i izričito zabranjeno, od strane glavnog rukovodstva i prema tumačenju korumpiranih pravnika našeg preduzeća. Ovo rešenje sam smatrao izvesnim ličnim uspehom. Posle svega imao sam čak i jedan kratki tv intervju u vezi razrešenja problema za studio B. Na žalost ubzo, posle dve godine su se za one radnike koji su ostali rade, ta osnovna radnička prava ponovo izgubljena ili su nestala u promenama statusa i vlasništva firme i formalnom promenom šifre posla.
Sada deset godina kasnije, jasno vidim u kakvom sam rudniku za eksploataciju radnika radio, i da sam se u stvari spasio iz te ludnice neplaniranim odlaskom u penziju malo pre plana. Mnogi koji su tada otišli počeli su sa raznim drugim poslovima, a često zbog iskustva dosta uspešno . Drugi moji dobri prijatelji iz vremena naših sindikalnih borbi, vredni radnici otišli su, na žalost pre reda kod Sv. Petru na ispovest.
Opisani tadašnji događaji iz 2008.g. bili su za mene i provera pravog prijateljstava među različitim često i nepoznatim ljudima u realnom životu. Za mene su ti događaji bili važna provera inteligencije i stvarne saradnje ljudi , za razliku od nekih drugih ranijh skupova , proslava i pijanki u firmi u masi radnika na zvanično organizovanim skupovima radi druženja zajedno ,,belih i plavih,,.kragni.
Нема коментара:
Постави коментар